Home -- Serbian -- Perform a PLAY -- 109 (Who is the thief)
109. Ko je lopov
Porodica Lazić sedela je i ručala. Jena i Boris upravo su došli iz škole.
Oboje su imali mnogo toga da ispričaju, ali njihova mama je tog dana bila jako ozbiljna. Odjednom je postavila neugodno pitanje.
Mama: „Nešto čudno se desilo, juče sam imala više od 2000 dinara u novčaniku. Danas sam u radnji htela da platim ali nisam mogla jer nije bilo novca. Da li ga je neko od vas uzeo? Borise? Ili ti Jano?“
Boris: „Ali mama, mi nismo lopovi.“
Jana: „Naravno da nismo dirali tvoj novac.“
Mama: „Čudno, pitam se onda gde je nestao.“
Nakon što su očistili sto, Boris i Jana otišli su da rade domaći. Janu je grizla savest. Čak joj je bilo i muka jer je ona uzela novac iz maminog novčanika.
Jana: „Da bar nisam ukrala taj novac. Ali zašto mi mama nije dala pare za nove minđuše? Zapravo, nisam baš ukrala, pozajmila sam. Jednog dana ću joj vratiti.“
Ove misli nisu joj olakšale.
Skoro su na dečijem času pričali o krađi. Biblija kaže da je krađa greh. A greh je kao zid. On odvaja ljude. Jana je to mogla da oseti. Od kad je uzela novac, kao da je neki zid stajao između nje i mame. A stajao je i između nje i Isusa.
Jana nije više mogla da traži izgovore. A to što je čak i lagala za ručkom sve je činilo još gorim. Celog tog dana nije bilo radosti u njenom srcu. Nije se više radovala ni minđušama koje je sakrila ispod madraca.
Kada je te večeri legla da spava, rasplakala se.
Mama: „Jano, šta nije u redu?“
Jana: „Ja sam ti ukrala novac. I sad znam da me sigurno više ne voliš.“
Mama: „To što si uradila nije ispravno. Ali ispravno je što si smogla snage da mi to priznaš. Opraštam ti. Možeš da mi vratiš 2000 dinara od džeparca. Da li želiš i od Isusa da tražiš da ti oprosti?“
Jana: „Da. Gospode Isuse, žao mi je što sam ukrala novac. Molim te oprosti mi. Hvala ti što me voliš.“
Ogroman teret pao je s Janinih leđa. Ponovo je bila srećna. A ono najbolje od svega je: mama i Gospod Isus je i dalje vole.
Likovi: Narator, mama, Jana, Boris
© Copyright: CEF Germany