Home -- Serbian -- Perform a PLAY -- 018 (Breakfast per airmail 3)
18. Doručak vazdušnom poštom 3
Ilija žurno napusti carsku palatu. Jedno je sigurno: ne sme da gubi vreme jer će bezbožni car učiniti sve što je u njegovoj moći da ga ubije. Nije se plašio jer je znao da je Bog veran i da ga neće napustiti.
Bog veoma jasno reče proroku:
Bog: „Ilija, beži odavde. Idi na istok i sakrij se u klancu Keritu. Tamo možeš da piješ iz potoka a ja ću se postarati za hranu.“
Znaš li kako se Bog postarao za Ilijinu hranu?
Slao je gavrane koji su Iliji nosili meso i hleb. Ova predivna stvar se zaista desila. Bog je „letećom poštom“ Iliji slao doručak i večeru.
Bog je veran. Postarao se za sve ono što je njegovom slugi bilo potrebno. Za skrovište, hranu i piće.
Mnogi ljudi su u ono vreme imali teške živote. Nije bilo kiše, žetve ni hrane. Vremenom se čak i klanac Kerit osušio. Kada se to desilo, Bog je Iliji pokazao put u Sareptu koja je bila preko granice.
Na ulazu u grad, Ilija reče jednoj ženi:
Ilija: „Daj mi čašu vode i komad hleba.“
Žena ga tužno pogleda i reče umornim glasom:
Žena: „Nemam više zaliha. Samo šaku brašna u ćupu i nekoliko kapi ulja u vrču. To je sve što imam. Baš sam htela da spremim nešto sinu i sebi da pojedemo. Imamo za još jedan obrok, ali nakon toga … umrećemo.“
Ilija: „Ne boj se. Bog me je poslao tebi. Rekao je da se tvoj ćup neće isprazniti i da tvoj vrč neće presušiti sve dok traje ova suša.“
Bog je veran. Šta god obeća, to će se ispuniti.
Brašno nije nestalo a ulje nije presušilo iako ih je žena svaki dan koristila. Prorok Ilija, žena i njen sin su uvek imali dovoljno. Zar to nije predivno?
Bog je veran. Uvek možeš da se osloniš na njega!
Likovi: Narator, Bog, Ilija, žena
© Copyright: CEF Germany