STORIES for CHILDREN by Sister Farida(www.wol-children.net) |
|
|
Home عربي |
Home -- Serbian -- Perform a PLAY -- 127 (Too late) This page in: -- Albanian -- Arabic? -- Armenian -- Aymara -- Azeri -- Bengali -- Bulgarian -- Cebuano -- Chinese -- English -- Farsi? -- French -- Fulfulde -- German -- Greek -- Guarani -- Hebrew -- Hindi -- Indonesian -- Italian -- Japanese -- Kazakh -- Korean -- Kyrgyz -- Macedonian -- Malayalam? -- Platt (Low German) -- Portuguese -- Punjabi -- Quechua -- Romanian -- Russian -- SERBIAN -- Slovene -- Spanish-AM -- Spanish-ES -- Swedish? -- Swiss German? -- Tamil -- Turkish -- Ukrainian -- Urdu -- Uzbek
PREDSTAVE – izvedite ih za drugu decu!
Predstave koje deca mogu da izvode
127. PrekasnoStigli su do obale i izašli iz čamca. Konačno! Jairu je Isus bio preko potreban. Progurao se kroz gomilu ljudi i pao pred Isusove noge. Jair: „Moja ćerka umire. Brzo dođi. Molim te stavi svoje ruke na nju da bi ozdravila.“ Isus krenu sa njim. Morali su da požure. Zašto je Isus odjednom stao? Isus: „Ko me je to dotakao?“ Čovek: „Ja nisam. Svi se guraju.“ Isus se okrenu i vide ženu kako stoji iza njega i trese se. Žena: „Samo sam htela da dotaknem skut tvog ogrtača. Bolesna sam već 12 godina. Ni jedan doktor ni lek nisu mi pomogli. Dala sam sav svoj novac da bih bila zdrava. Ali kada sam dotakla tvoj ogrtač, odmah sam ozdravila!“ Isus: „Tvoja vera te je ozdravila. Ne boj se!“ Vera pomaže. Nećeš se razočarati ako veruješ u Isusa. Ili misliš da možda hoćeš? Glasnik: „Gde je Jair? Imam loše vesti za tebe: tvoja ćerka je mrtva.“ Imala je samo 12 godina. Jairova vera bila je na ivici da nestane, kao plamen sveće na vetru. Isus: „Ne boj se. Veruj mi!“ Ove Isusove reči ponovo su pokrenule njegovu veru. Onda stigoše do Jairove kuće. Plač i naricanje ožalošćenih čuli su se do kraja ulice. Isus: „Zašto plačete? Dete nije mrtvo.“ Svi su ismevali Isusa. Videli su je svojim očima. Isus reče svima da izađu. Samo roditelji i tri najbliža prijatelja smela su da pođu sa njim u sobu gde je devojčica ležala. U sobi je vladala mrtva tišina. Da li je Jair razmišljao o Isusovim rečima: „Ne plaši se. Veruj mi“? U šta je u ovom slučaju trebalo da veruje? Isus dođe do kreveta mrtve devojčice i uze je za ruku. Isus: „Talita kum! Devojčice, ustani!“ Roditelji videše kako je otvorila oči i ustala iz kreveta. Isus: „Dajte joj nešto da pojede.“ To je rekao Gospod, onaj koji leči bolesne i podiže mrtve. Isusu je sve moguće! Osim jedne stvari: Ne može da razočara one koji veruju u njega. Zbog toga, šta god da se desi u tvom životu: Ne boj se, veruj mu! Likovi: Narator, Jair, Isus, čovek, žena, glasnik © Copyright: CEF Germany |