Home -- Serbian -- Perform a PLAY -- 045 (The catastrophe 4)
45. Katastrofa 4
Oluja se podigla nad Haitijem. U ovoj siromašnoj zemlji, grozne oluje često su uništavali prinose. Vrač Orestil uzdahnuo je dok se peo uz planinu po mraku i kiši. Munja je bljesnula u noći. Prepoznao je Viktora na steni.
Orestil: „Ubiću ga. Kriv je za sve jer stalno priča o Isusu. Duhovi nam se svete ovom olujom. Ubiću ga a svi će misliti da je pao sa stene.“
Sa namerom da ga ubije, Orestil nastavi dalje. Odjednom, upade u ogromnu rupu i povredi nogu. Nije mogao dalje.
Orestil: „Upomoć! Upomoć!“
Uprkos gromu, Viktor je čuo poziv upomoć. Nije znao zašto ga vrač prati.
Orestil: „Pomozi mi. Želim da posetim svoju stariju ćerku koja živi na planini.“
Orestil je bio veliki lažov, ali Viktor mu je ipak pomogao. Pažljivo je odneo ranjenika do jedne od kućica i tamo ga zaštitio od kiše. Tup zvuk naterao ih je da pažljivo oslušnu. To nije bio grom. Zvuk nije nestao već je postajao sve jači i jači. Planina se tresla. Ogromne stene udarile su u dolinu i zatrpale selo. Orestil je bio preplašen.
Orestil: „Moja žena, moja Tifam! Moramo da im pomognemo!“
Viktor: „Zašto me nisi poslušao? Upozorio sam te na odron! Ako ti žena i ćerka poginu, ti ćeš biti kriv.“
U bolovima i uz Viktorovu pomoć, Orestil se dovuče do mesta gde je nekada stajala njegova kuća. Počeo je mahnito da kopa po blatu. A onda je stao.
Orestil: „Moja žena je mrtva. Ali pogledaj tamo – nešto se pomera! Tifam!“
On oslobodi svoju ćerku i uze je u naručje.
Orestil: „Tifam, moja Tifam!“
Viktor: „Gospode Isuse, pomozi nam. Pošalji nam misionare sa hranom i lekovima.“
Isus je odgovorio na Viktorovu molitvu. Ubrzo je došla pomoć i Tifam je helikopterom prebačena u misionarsku bolnicu.
Čućeš šta joj se tamo dogodilo u sledećoj drami.
Likovi: Narator, Orestil, Viktor
© Copyright: CEF Germany