Serbian, Dramas: Piece 044 – Vračeva srdžba 3

This page in HTML4 - Print - Bottom

Home -- Serbian -- Perform a PLAY -- 044 (The witch doctor rants 3)

This page in: -- Albanian -- Arabic ? -- Armenian -- Aymara -- Azeri -- Bengali -- Bulgarian -- Cebuano -- Chinese -- English -- Farsi -- French -- Fulfulde -- German -- Greek -- Guarani -- Hebrew -- Hindi -- Indonesian -- Italian -- Japanese -- Kazakh -- Korean -- Kyrgyz -- Macedonian -- Malayalam ? -- Platt (Low German) -- Portuguese -- Punjabi -- Quechua -- Romanian -- Russian -- SERBIAN -- Slovene -- Spanish-AM -- Spanish-ES -- Swedish -- Swiss German ? -- Tamil -- Turkish -- Ukrainian -- Urdu -- Uzbek

Previous Piece -- Next Piece

PREDSTAVE – izvedite ih za drugu decu!

Predstave koje deca mogu da izvode

44. Vračeva srdžba 3

Tifam: „Mama, počinje kiša.“

Mama: „To je divno jer kiša spira prašinu.“

Tifam: „Nismo dugo videli Viktora. Misliš da je mrtav?“

Mama: „Ne verujem.“

Tifam: „Ali otac je rekao da će ga zli duhovi ubiti jer stalno priča o Isusu.“

Mama: „Ja verujem da je njegov Bog jači. Jao, moja noga.“

Mama se saplela i povredila nogu. Kako sad da se vrati kući? Kiša je lila a one su stigle do misionareve kuće i pokucale. A ko im je otvorio? Bio je živ.

Viktor: „Uđite. Možete da se osušite pored vatre.“

Dok je njena mama previjala nogu, Tifam odjednom poče da priča.

Tifam: „Umrećeš. Moj otac te je prokleo smrću. Bojim se. Ne bi trebalo da se zadržavamo ovde.“

Viktor: „Ne boj se. Kletva ne može da mi naudi jer je Isus moj Gospod i on će me zaštititi.“

Mama: „Viktore, čula sam vas na pijaci. Poverovala sam u ono što ste rekli i od tada moje srce je ispunjeno mirom.“

Ovaj razgovor prijao je njenoj majci, ali Tifam se i dalje plašila svog oca. Ako ikada sazna za ovo … Kada su stigle kući bile su umorne. A vreme se sve više pogoršavalo. Oluja je divljala a kiša je sve jače padala. Reka se izlila, putevi su nestali i prošli su dani pre nego što je iko mogao da izađe napolje. (zvuk kucanja)

Tifam: „Ko je?“ (zvuk otvaranja vrata)

Orestil: „Viktore, zašto si došao?“

Viktor: „Došlo je do odrona. Zbog lošeg vremena, delovi stena su se odlomili. Napustite kuću ili ćete uskoro biti zatrpani blatom.“

Orestil: „To su gluposti. Ostajemo ovde. Duhovi će nas štititi.“

Viktor: „Duhovi ne mogu da ti pomognu. Samo živi Bog može da ti pomogne ako veruješ u njega.“

Orestil: „Neću da čujem za to. Odlazi! Izlazi iz moje kuće!“

Pre nego što je Viktor otišao, ohrabrio je gospođu Orestil.

Viktor: „Gospođo Orestil, ne bojte se. Bog je sa vama.“

Viktor samo što je izašao kada je Orestil uzeo svoju najveću mačetu i ljutito istrčao napolje.

Tifam: „Stani, tata, nemoj to da radiš!“

Nastaviće se u sledećoj drami.

Likovi: Narator, majka, Tifam, Viktor, Orestil

This page in HTML4 - Print - Top