Home -- Serbian -- Perform a PLAY -- 151 (Donkey heads are expensive 1)
151. Magarice su skupe 1
Možeš li da zamisliš grad Samariju, dobro zaštićen grad na gori? Kada je Izrael podeljen, ovo je bio glavni grad severnog dela.
Neprijatelji su bacili oko baš na ovaj grad.
Asirci su hteli da ga pokore. Međutim, nisu to učinili oružjem. Opkolili su ga. Postavili su šatore svuda oko grada i posmatrali kapiju.
Od tog trenutka, žitelji grada primali su samo loše vesti. Hrane je bilo malo.
Sve se prodavalo! Magareće glave, propale namirnice, sve je koštalo 160 dolara. Izgladnela deca su plakala i tragala za hranom po ulicama.
Narod je bio na izdisaju. Sa njima i car. On je krivio Jelisija te naumi da ubije ovog Božijeg proroka. Jedan zapovednik krenuo je sa njim.
Jelisije ih vide kako dolaze.
Jelisije: „Care, poslušaj Boga. Obećao je da će već sutra biti hrane za jelo, i to za veoma male pare.“
Zapovednik oholo odgovori.
Zapovednik: „Nemoguće! Misliš li da Bog može samo da otvori prozor na nebu i baci hranu na nas?“
Jelisije: „Videćeš da će tako biti ali kao kaznu, ti ništa od toga nećeš dobiti za jelo.“
Bile su ovo dobre vesti koje su stigle od Boga, ali niko im nije poverovao.
Potreba je bila ogromna. A najveća je bila za četvoricu ljudi koji su sedeli ispred gradske kapije. Bili su obučeni u prnje, izgladneli i gubavi. Zbog ove užasne kožne bolesti, bili su izgnani iz grada.
Da li će se gradom uskoro proširiti loše vesti o njihovoj smrti?
Beznadežni, zurili su u daljinu. Najednom, jedan od njih prekide tišinu.
Gubavac: „Smrt vreba svuda unaokolo. Ako ostanemo ovde, umrećemo. Ako uđemo u grad, i tada ćemo umreti. Ako odemo neprijatelju, možda … možda će nas oni poštedeti. Ako nas, pak, ubiju, umrećemo tamo umesto ovde.“
Tračak nade uvuče se u njihova srca.
Kada je sunce zašlo, oni se uvukoše u neprijateljski logor.
Napetost je rasla!
Stigli su do prvog šatora.
Pažljivo! Tiho!
Ono što se dalje dogodilo, ispričaću vam u sledećoj drami.
Likovi: Narator, Jelisije, gubavac, zapovednik
© Copyright: CEF Germany