Home -- Serbian -- Perform a PLAY -- 031 (Alarm on the farm)
31. Alarm na salašu
Poznaješ li Luku? Luka živi na salašu u Vojvodini. Za rođendan je dobio pravo pile. Luka se sam brinuo za njega. Vremenom, pile je izraslo u kokošku. Žuto paperje zamenilo je belo perje i zato je Luka koku nazvao gospođa Belić. U štali joj je napravio gnezdo a svaki put kada bi gospođa Belić snela jaje, glasno je to javila svima.
(kokodakanje)
Dok je žito na polju raslo sve više i više, gospođa Belić je snosila sve manje jaja.
Luka: „Mama, šta nije u redu sa gospođom Belić? Više ne snosi jaja i često odlazi u žito.“
Mama: „Budi strpljiv, Luka.“
Mama se smešila dok je govorila. Nekoliko nedelja kasnije, Luka je saznao zašto.
Luka: „Mama, mama, pogledaj!“
Iz polja je izašla gospođa Belić sa celim malim jatom pilića. Luka je bio tako srećan.
(zvuk sirene)
Jednog dana, oglasio je protivpožarni alarm. Polja su počela da gore. Vatra je došla skoro do kuće.
Luka: „Gde je gospođa Belić? Da li je …?“
Luka nije želeo da do kraja pomisli tu misao dok je pretraživao polja. Ali šta je ono? Kada je Luka ugledao, bila je sva čađava. Podigao ju je. A ispod nje, bili su svi njeni pilići, preplašeni i ušuškani.
Luka: „Kako je to moguće?“
Mama: „Životinje odmah znaju kada se približava opasnost. Kada se vatra približila, pilići su tražili zaštitu kod svoje mame. Kokoška je mogla da odleti, ali pilići ne umeju da lete. Gospođa Belić voli svoje mališane i zato je raširila krila preko njih tako da vatra opeče nju a ne njene piliće. Žrtvovala se da bi njena deca ostala živa.“
Tata: „Isusova ljubav može da se uporedi s ovim. Luka, uvek zapamti da je Isus dobrovoljno dao svoj život, da bismo mi mogli da živimo.“
Likovi: Narator, Luka, mama, tata
© Copyright: CEF Germany